Kako da imate dugoročne rezultate
Zamislite da ste bile očajne jer nikako niste mogle da smršate. Nikako. A probale ste sve!
Držale ste dijetu, čak ste i izdržale dve nedelje ali ste samo izbacile vodu u prva tri dana i onda ništa narednih deset, pa ste odustale. Što da se mučite kad jele-ne jele dođe na isto?
Promenile ste strategiju i krenule u teretanu ali ne samo da od vežbanja niste smršale, nego su vam se povećali mišići i učinili da izgledate nabijeno.
Onda ste odlučile i da držite dijetu i da vežbate ali ste stalno bile malaksale i niste znale za sebe od umora, pa ste morale da odustanete kako biste zadržale normalan život.
Na kraju ste se obratile stručnjacima za pomoć, otišle na Čigotu ili neki drugi organizovani „trening“, i to jeste dalo rezultate (aleluja!). Međutim, kad ste se vratile kući niste umele da taj „novi ritam života“ koji ste imale tamo, ubacite u svoj „stari život“, i nastavile ste da živite kao i pre Čigote.
A rezultati su vrlo brzo nestali.
Greška 1
Nagla promena.
Do juče i kafa sa tri kašičice šećera, i keks za doručak, sladoled posle ručka i pizza za večeru, a od danas zeleni čaj, hrono hleb bez kvasca, samo proteini za ručak i nema večere.
Do juče ste samo sedele, a danas se ubijate u teretani, trčite pre posla i vozite bicikl posle.
To je neodrživo, ne donosi dugoročne rezultate i samo je pitanje trenutka kad ćete pući. Čak i da smršate koliko želite, čim dozvolite sebi da se opustite i malo uživate, vratićete se dok ste rekle keks na staro – stare navike i staru kilažu.
Zašo? Pa zato što je svako naglo presecanje stres.
Telo i duša će gledati samo kako da uhvate krivinu ne bi li se što pre oslobodili stresa. Um će im se pridružiti veselim uskličom „Ma jednom se živi!“, čime ćete dopustiti sebi da radite šta hoćete.
Za čim čezne zarobljenik? Za slobodom, naravno!
Osećaj slobode će vam dati strategija “Samo jedno ne”, koja je zamišljena tako da svaki dan ujutru odlučite šta je to “jedno ne” za taj dan. Recimo, “jedno ne” su danas slatkiši, sutradan izbacite večeru, treći dan može da bude bez ugljenih hidrata, itd.
Šta ćete isključiti kod dana zavisi od toga šta planirate da radite. Na primer, ako idete uveče na rođendan, naravno da “jedno ne” neće biti slatkiši. Tako ćete jesti sve šta volite i nećete se osećati loše u društvu (kad vam je glupo da kažete “Jao, ja sam na dijeti”). Rezultat će biti umerenija ishrana i zahvalno telo, a što budete imale više svesti o hrani, to ćete u njoj više uživati.
Ova strategija je dobra kad treba da izgubite mali broj kilograma i kao prelazna forma do “prave” dijete. Idealna je za one koji žele da imaju i “jare i pare” i koji hoće da jedu sve što vole, a da mršave.
Znate onu priču o žabi kojoj su svaki dan povećavali temperaturu vode, pa nije ni primetila da se krčka na 40C? E, tako i vi, malo po malo menjajte svoje navike u ishrani, sve dok vam novi režim ishrane ne postane najnormalnija stvar na svetu.
Greška 2
Preterivanje. Strašne reči.
Čule ste za tri bela zla – so, šećer i brašno? Znate kako je strašan gluten od koga se lepe creva? Alergeni… ugljeni hidrati… olovo u ribi… loše masti u kikirikiju… Hrana đubre – junk food. Koka kola – čašica otrova.
Dakle, hrana se smatra za otrov, đubre i zlo. Umesto da vitalizuje, energizuje i pomaže radu organa, to što jedete ga truje, đubri i uništava.
Ako je stvarno tako, ako jedete đubre, kako ste još uvek žive? I kako su uopšte žive nove generacije dece koja su odrasla isključivo na šećeru (zlo), gaziranim sokovima (otrov) i hamburgerima iz Meka (đubre)?
Zato što to nije tačno, niti je način na koji treba razmišljati o hrani. Nijedna hrana ne treba da se doživljava kao nešto strašno i naziva pogrdnim imenima. Ništa loše vam se neće desiti ako to što nije baš najzdravije a volite da jedete, konzumirate povremeno.
Ali ima i nešto više od toga.
Ni slučajno se ne sme izbacivati ono što služi kao zamena za osećaj sreće i zadovoljstva, kojih nemate sa druge strane. Na primer, fali vam ljubavi, ne osećate se u ovoj fazi života voljeno, i to kompenzujete čokoladom. Posledica toga je da ste se ugojile i sad se bavite posledicom (pa izbacujete čokoladu koja vam jedina podiže endorfin), a ne uzrokom.
Sve dok niste spremne da se pozabavite uzrokom, nemojte ići na dijete koje se zasnivaju na odricanju od onoga što najviše volite. To nema nikakvog smisla, ne daje rezultat i donosi patnju.
I nemojte nazivati hranu koju volite ružnim imenima. Ne samo da nije tačno da je hrana đubre i otrov nego može lako da se desi da postanete žrtva sopstvenih negativnih misli i da vas polako ubije nešto sa daleko kobnijim posledicama od omiljene hrane u Meku – griža savesti.
Prepoznajte šta vam stvarno treba i šta kompenzujete čipsom, kokicama i slatkišima. Zapitajte se za čim stvarno žudite kad vam se jede nešto slatko, i ispunite sebi tu želju iz srca.
Znate kako vam ništa ne treba kad ste zaljubljene i kako tada predivno izgledate, a uopšte se ne bavite ishranom, štaviše, ne znate ni da li ste jele, ni šta ste jele, ni kad ste poslednji put jele… Zato što ste tada srećne.
Dakle, prvo postanite srećne, radite ono što vas čini srećnima, pa se onda bavite ishranom.
Greška 3
Izolacija.
Da biste smršale, odete negde na nedelju dana, na dve nedelje, na tri meseca. Tamo je sve organizovano do u minut, zna se kad se jede i šta, a kad se vežba, drugi vode računa o vama, kontrolišu vas, i mere vam rezultat. Tamo ste okružene ljudima sa istim problemom, kilaža je centralna tema oko koje se sve vrti i sve je podređeno mršavljenju od kad otvorite oči ujutro do trenutka kad vam dozvole da odete na spavanje.
Naravno da to donosi brze i efikasne rezultate! Bićete zadovoljne 100%.
Međutim, kad dođete kući osećaćete se potpuno izgubljeno.
Nećete znati šta da spremite za ručak, iako imate listu dozvoljenih i nedozvoljenih namirnica jer sad treba otići na pijacu (kad?), treba to skuvati (kad?), i treba jesti u određeno vreme (nema šanse).
Zaključite da ćete se snaći nekako sa hranom i ostavite sva ta pitanja za sutra. Evo, ustaćete rano i krenuti da vežbate, pa ćete videti kad se razbudite kako ćete se organizovati za hranu.
Sutradan se probudite u 6h da biste vežbale pre posla jer ste tako radile na obuci ali vas mrzi, spava vam se i to rano buđenje vam izgleda potpuno besmisleno. Ako se već naterate da ustanete, bolje da uradite nešto korisnije, na primer, da operete mašinu veša, da se spremite za sastanak ili pročitate nešto lepo za šta sigurno u toku dana nećete imati vremena.
Stvarno je tako, i vaš jutarnji zaključak da je sve to besmisleno je apsolutno tačan!
Jer u vašem životu u gradu, gde radite i imate obaveza i prema drugima a ne samo prema svom telu, jednostavno nema praznog mesta koje samo čeka dodatne aktivnosti.
Koliko god da želite da nastavite tim ritmom, vi realno nemate vremena da se od jutra do mraka bavite ishranom i rekreacijom, jer imate puno raznih drugih angažmana, daleko važnijih i prioritetnijih, kao što su: posao, deca, ljubavni odnos, pas koji mora da se prošeta, prijatelji sa kojima želite da izađete, stari roditelji, fakultet ako (opet) nešto studirate, kućne obaveze, pomoć koju pružate onima koje volite, časovi jezika i meditacije, i tako dalje, i taaaako daljeeee.
Pa koje je rešenje? Kako da spojite stari i novi stil života?
Prvo definišite šta je ono što vam najviše treba, koja je esencija problema:
1) režim ishrane i vežbanja; ili
2) potreba da se izolujete od svega i svih; ili
3) podrška nekoga ko će biti sa vama u procesu, proveravati dokle ste stigle i motivisati vas da nastavite dalje.
- Ako vam treba pomoć, jer ne znate same, i mrzi vas da sada istražujete i opet gubite vreme na loše izbore, obratite se nutricionisti i/ili ličnom treneru i neka vam oni organizuju ishranu i vežbe spram vremena koje za to imate u svakodnevnom životu. Odmereno. Postepeno. U vašem ritmu.
- Ako volite da budete na nekom mestu izolovane, radite to češće ali kraće, na primer vikendom, kako bi vam preko potrebna samoća postala normalna stvar, a ne nešto što uradite jednom ili dvaput u životu.
- Ako vam treba neko da vas organizuje jer ste vojnički tip koji voli disciplinu ali nije kadar da sam sebi bude i naređeni i podređeni, niti ima poverenja u sebe jer zna da to što kaže da će sutra uraditi – neće, obratite se nekom profesionalcu koji se baš time bavi: psihologu, modernom astrologu, lajfkouču, i sl. Nađite nekoga kome verujete, ko će vas organizovati i ko će vas nadgledati, meriti vam rezultate i raditi sve ono što vam se dopalo na tom mestu gde ste bili.
Takav stil života će vam doneti dugoročne rezultate.
Kratkoročni rezultat naspram dugoročnog
Nije ideja da imate izolovano iskustvo od tri nedelje života toliko različitog od vašeg da je taj paket korisnih saveta nemoguće primeniti, zbog čega se osećate nesposobno i što više pričate o tome, u želji da nova saznanja nekako umetnete u svakodnevnicu, to vam je jasnije da se to nikada neće desiti.
Rezultat je kratkoročan. Ali postoji. Sviđa vam se. Poverujete da je “izolacija” jedino rešenje, jer ipak daje rezultat i zato vam sine “A što ne bih ostala tamo duže, možda mesec dana? Ili čitava tri meseca?”. Do tada bi izgledala kao filmska zvezda! Preporođena.
Jedini problem je što kad se vratite kući, opet ćete se susresti sa istim problemom – nemogućnošću da to nastavite da radite u svojoj svakodnevici. I šta je sledeće – da se preselite tamo?
Rešenje je zapravo mnogo jednostavnije (i jeftinije).
Možete da reorganizujete postojeći život tako da novi režim ishrane i fizičku aktivnost svaki dan da sa lakoćom postižete – jer se savršeno uklapa u ono što već radite.
Reorganizacija postojećeg stila života, na licu mesta na kome se i odvija vam jedina daje dugoročan rezultat. Drugim rečima, naći ćete mesto i vreme za sve.
Samo kad redovno budete praktikovale zdravu ishranu, vežbanje i izolaciju od svih i svega kao sastavan deo vašeg gradskog života, povremeni duži odlasci na mesta posvećena mršavljenju i sportu imaju smisla jer tada zaista bogate vaš život i podižu ga na viši nivo, dajući vam nove ideje šta još možete da radite (jer naravno da ne možete da radite uvek jedno-te-isto).
Šta je Životni dizajn iz srca i zbog čega vam je potreban?
Istina je da svaka osoba ima nešto vrlo specifično što voli. To što voli će joj dati najbolje rezultate. I tačka.
Zato je najvažnije pitanje: Šta je ono što stvarno volite? Ali stvarno.
Da li volite da vežbate? Možda je za leđa najbolje plivanje, ali prvo pitanje je da li volite vodu. I ako je volite, da li je volite toliko da vas ni kad vam leđa budu bolje, ni kad bude hladno neće mrzeti da odete na plivanje?
Da li vam smrdi teretana, preglasna vam je ta muzika i gadi vam se što su svi znojavi? Ako je odgovor da, pitanje je šta ćete vi tamo, i ko vas tera da radite nešto što vam je odvratno!
Da li stvarno volite da jedete to što želite da uvedete ne samo kao trenutnu dijetu nego kao režim ishrane? Džaba što je tahini zdrav kad se lepi za nepce i grozna vam je njegova tekstura! Ali pitanje je – da li je tahini jedina zdrava namirnica? Naravno da nije i naravno da ima nešto zdravo što će vam se svideti i što ćete poželeti da jedete svaki dan.
Zapitajte se šta volite, i odaberite nove aktivnosti spram toga, jer je to jedini način da imate dugoročne rezultate.
Ako imate problema sa tim da se setite šta beše volite, preuzmite Tabelu želja. Ona će vam pomoći da iz kontrasta šta ne volite (što je prvo pitanje), odlučite šta volite. Tako ćete za 15 minuta imati svoju listu.
♥ Životni dizajn iz srca znači da radite samo ono što volite i da oblikujete svoj život spram tih aktivnosti. Ako volite voće, neka vam urme budu zamena za slatkiše, ali ako više volite kolače, nađite niskokalorične recepte sa speltom i medom. Ako volite ples, to je vaš sport, i ne treba vam nijedan drugi.
♥ Životni dizajn iz srca je vaš izbor. Izbor da stvarno volite sebe, svoje telo i svoj život, a ne samo da ga „gotivite“.
I zapamtite, samo kad uvedete u svoj život ono što stvarno volite, imaćete dugoročne rezultate jer ćete jedva čekati to da radite. Logično, zar ne?
No Comments