– Šta da proučava osoba koja voli akademski pristup, što znači da želi da ide na fakultet i da studira godinama, ali ne voli ni jednu konkretnu nauku – ni medicinu, ni prava, ni turizam, ni filozofiju, ni jezike, ni bilo šta drugo?
– Život.
– Ali na kom fakultetu se studira Život?
Unutrašnji glas kaže: „Kao prvo, znam da si ovo ti, zato možeš da pređeš na prvo lice. A kao drugo, ako mi kažeš šta ti podražumevaš pod Životom, ja ću ti reći gde se to izučava“.
I tako sam konkretizovala pitanje.
1) Kako ne protraćiti Život na borbu, trpljenje, mučenje i odricanje, već uživati u radosti, lepoti i slobodi?
2) Koji je najširi smisao Života, za sve nas na ovoj planeti; i pojedinačni lični smisao svakog od nas?
3) Kako voleti i biti voljen iako nas strahovi vuku u nepoverenje i samonametnutu izolaciju?
4) Kako osetiti ispunjenost i punoću Životom nasuprot praznini koja zjapi i kad imamo sve (uključujući i ljubav i slobodu i lakoću i finansijsku sigurnost)?
Upisala sam Srpski jezik i književnost jer mi je bilo logično da odgovor na ova pitanja leži u najrazličitijim pričama ispričanim od najrazličitijih ljudi sa svih delova sveta u svim vremenima planete Zemlje. Godinama sam čitala, pisala i predavala. Upoznala sam puno ljudi, naučila sam puno toga ali nisam dobila konkretan odgovor na svoja četiri pitanja.
Radila sam najbolje što sam mogla, trudila sam se, davala sam sve od sebe da donesem dobre odluke, da živim kao ozbiljna osoba dostojna poštovanja – udala sam se, završila sam fakultet, objavila sam dva romana, zaposlila sam se… bila sam dobra žena, ćerka, sestra, prijateljica, profesorka, komšinica… ali sam sve vreme bila razočarana, uvređena, povređena, rezignirana, ljuta i skoro uvek – bolesna.
Nisam mogla da zatrudnim. A do kraja dvadesetih više nisam bila plodna ni kao pisac. Bila sam vrlo suva iznutra. Gladna i žedna životnih iskustava, i beskrajno stegnuta i uplašena šta će mi ona doneti.
I dalje sam se trudila, i dalje sam davala sve od sebe ali nisam davala sebe ni za šta jer nisam ništa osećala.
Anestezirala sam se od Života.
I tako sam se isključila, stavila na auto pilota i preživljavala na tom „off modu“, sve dok se nisam upoznala sa Modernom Astrologijom i Energetskim naukama. Otkrila sam ih u isto vreme, u ranim tridesetim, i malo po malo, sam počela da se ozbiljno bavim i jednim i drugim. Osetila sam da se tu kriju konkretni odgovori na moja četiri pitanja, i u jednom trenutku sam donela hrabru odluku – da se skinem sa anestezije, kako bih ponovo dala šansu Životu.
To je značilo da ću ponovo osetiti svu tu bol, razočarenje i ljutnju od koje sam godinama bežala, ali moj primarni cilj i nije bio da se osećam (srećno, lepo i zadovoljno), već samo da osećam.
Kad sam počela ponovo da osećam, morala sam i da se suočim sa tim osećanjima, i samo ću reći da sam dve godine 2013. i 2014. preplakala, preridala, precvilela kao ranjena životinja od sve boli, promašenosti i besmisla koju sam izenada videla svuda oko sebe i u sebi. A najviše su me boleli oni delovi koje sam najviše potiskivala jer sam ih smatrala svojim manama, kao na primer, potrebu za duhovnošću.
To nije bilo nešto na šta se u mom najbližem okruženju blagonaklono gledalo jer je značilo iskorak u nepoznato u odnosu na ono što smo do sada znali, i samim tim vrlo opasno.
Mesta na kojima se o tome slobodno govorilo bila su proglašena sektom, a ja sektašicom, i to samo zato što sam želela da znam koji je smisao mog života i koja je moja Svrha i Misija, drugim rečima, želela sam da znam zašto sam se rodila jer sam osećala da postoji neki razlog za to koji nije onaj strašni „rodiš se, živiš i umreš i ćao doviđenja, a sad batali te gluposti i vrati se na posao koji mrziš, pošto ćeš ionako umreti“.
Najava smrti mog načina života je bila strašnija od pretnje smrti mog fizičkog tela. Plašila sam se i tih mesta i okrića, i da će ceo moj život zbog toga nestati i da će me napustiti svi koje volim.
Tako je i bilo.
Samo obrnuto.
Kad sam spoznala svoju Misiju i Svrhu zbog koje sam se rodila, ja sam napustila sve koji su joj se protivili jer su je se plašili.
Razvela sam se. Odselila sam se i po prvi put u životu sam živela sama. Izgubila sam mamu, jedinog člana primarne porodice kojeg sam imala. Otišli su i neki prijatelji kojima se nije svidela moja promena. U jednom trenutku života sam bila prilično sama.
Stvarno je nestalo sve što je činilo moj dotadašnji život.
Imala sam 35 godina.
Bila sam jako uplašena, gledajući kao se obrušava i nestaje jedan po jedan deo mog života, ali sam hrabro nastavila dalje ka skladu sa sobom i onom što stvarno Jesam, zahvaljujući Modernoj Astrologiji koja mi je donela saznanje:
1) da postoji jedna apsolutna uređenost u Univerzumu gde ništa nije slučajno;
i Energetskim naukama, koja me je naučila:
2) da smo mi, ljudi, ko-kreatori koji aktivno učestvujemo u stvaranju i održavanju te uređenosti.
Bilo mi je jasno da bih iskreirala novi Život i budućnost koju želim, moram da se promenim. Jer ne mogu da ostanem stara ja, koja reaguje isto i ponaša se isto, a da očekujem da sve bude pozitivno drugačije.
Umesto na okolnosti i druge, bacila sam se na menjanje sebe.
Što sam se više menjala – način na koji razmišljam, na koji razgovaram sa ljudima, na koji radim, na koji posmatram svet oko sebe, na koji slušam i na koji pričam – sve sam se više vraćala sebi.
Što sam se više vraćala sebi, to sam bivala sve zahvalnija.
Bila sam zahvalna ne zato što nešto imam ili znam nego zato što živim, što sam deo ove kreacije na koju mogu da utičem i što živim u vremenu u kojem mi je ponuđeno da budem aktivni stvaralac. To konkretno znači dve stvari:
- da mi je samo ponuđeno da budem aktivni ko-kreator, i da to mogu i da odbijem tako što ću reći „ja u to ne verujem“ (kao većina ljudi) ili da to prihvatim kao ponudu;
- da bez obzira šta je bilo ranije i koje je moje iskustvo (da nešto ne može jer nikada nije moglo koliko god da sam se trudila i menjala strategije) ne znači da sada, u ovom trenutku vremena, i dalje ne može.
Zauzela sam jedan pomirljiv stav, pun prihvatanja, koji kaže: „Prihvatam ponudu da stvaram sve ispočetka i dobro, možda to i ne može, ali 100% može“.
Tako i bi!
Sada imam 42 godine.
Imam novog muža, novo ime, a sa njim sam dobila još jednu zemlju koja je naša i još jedan jezik koji nam je maternji. A imamo čak i dva psa!
Razvijam svoj talenat za Život, i bavim se Životom, stvarno ga živim, u punoći i bez ikakve anestezije koliko god nepredvidiv i nezgodan bio jer više nisam sama. Imam podršku Univerzuma, svojih ljudi, moje vrlo posebne kuce Belke i mnogih znanja i tehnika koje izučavam- književnost, pedagogija, energetska psihologija, EFT, astrologija i energetske nauke.
Ne promovišem ni jednu od njih jer su to samo alati, tehnike i načini pomoću kojih svaka od nas može da se vrati sebi kako bi živela svoj Život u svoj njegovoj punoći.
Deo sam jednog velikog sestrinstva Astro Sestre, i uz Teu Milanković, moju sestru, osnivač udruženja „Suave“ koje se bavi promovisanjem svesnog rada na sebi na autentičan ženski način, vraćanjem unutrašnjeg mira i harmonije, izražavanjem ženstvenosti i gracioznosti, i osnaživanjem identiteta ličnosti žene kako bi se rešili unutrašnji i spoljašnji konflikti, kroz energetske nauke i astrologiju.
Sve je to važno.
Baš jako važno.
Ali najvažnije je to što se svakog jutra probudim i iznova izaberem da verujem u Ljubav koja stvara svetove, a ne u strah koji kaže „Da, ima mi smisla, ali ja u to ne verujem.“