Ako si u fazonu “Sve sam probala i ništa ne radi” ili si okružena bliskim ljudima koji stvarno veruju da je tako bez obzira na argumente koji sipaju sa svih strana, onda je stvar dogorela do nokata. Ovo je hitan slučaj! Prioritet broj jedan!
Neću reći da to nije istina jer jeste. Za neke osobe to je apsolutna istina, i to vrlo poražavajuća, bolna i razočaravajuća istina. Stvarno su sve probale. Bile su kod svih astrologa, koučeva, motivacionih govornika, instruktora za ovo i ono, terapeuta, reikista, iscelitelja i svih za koje su čule, čak i kod neke babe vračare. Probale su sve! I tačka.
Napomena za prijatelje: Izjave tipa “sve, nikad, ništa, uvek, samo meni, bila sam kod svih” ne uzimajte bukvalno. Naravno da nisu bile kod svih i pobale sve, ali nije stvar u tome, već u osećaju da im nema pomoći. Osvestite da je ovaj fatalistički izbor rečnika krik, vapaj kojim izražavaju svoju trenutnu nemoć. Zato budimo u poštovanju ovog stanja i rečnika kojim se izražava i nemojmo mu se suprotstavljati. Niti insisirati na glupim argumentima: “Naravno da nisi bila kod svih, evo probaj ovu… bla bla bla… pomogla je svima” jer to dovodi do nervnog sloma. U najboljem slučaju.
Napomena za one čiji je to fazon: Naravno da ste svesne toga da niste bile kod svih i da niste probale sve. Niste budala. Vi samo birate ovaj rečnik da biste jasno izrazile da ne želite savete tipa: “Ej, jesi čula za blablabla koja je pomogla jednoj mojoj drugarici na samrti” jer vam je dosta više priča u kojima drugi uspevaju, a vi ne. Sve što želite je prepoznavanje vašeg truda i uvažavanje svih napora koje ste uložile. Saveti stop.
Ali i dalje stoji da je ovo stanje – vaše ili vaše prijateljice – hitan slučaj i prioritet broj jedan za rešavanje. Pa kako?
Nežno. Prijateljski. Lepo.
Uz puno uvažavanja sebe i svog stanja, sa koje god strane da stojite. Nema potrebe da vam bude neprijatno i da se ustežete od izražavanja osećanja nemoći, čak iako ste tužni i plače vam se. Kao što znamo “Suze su OK”. Posebno sa prijateljicama i sestrama. Dozvolite sebi da se potpuno izrazite. Možda stalno to ponavljate kao mantru ali sada osećate da možete nešto da dodate? Možda ima puno toga da se kaže o pravom izvoru frustracije (a ne o posledici koja priča o tome šta vam sve nije pomoglo)? Možda se uopšte ne radi o tome šta ste sve pokušali, već o tome koliko ste ogorčeni nekim aspektom života jer ne vidite da ste dovoljno jaki za promenu? Možda vam treba samo ohrabrenje da vi to možete. Možda vam treba samo da jasnije vidite čega se toliko plašite. A možda vam treba samo jedan klik, pravo pitanje da biste dali pravi odgovor i promenili tu mantra “Sve sam probala i ništa ne pomaže” za svagda.
Ako ste u ulozi prijatelja, nema potrebe da se u startu unervozite jer vas ova priča (koju ste primorani da iznova i iznova slušate) užasno nervira i najradije biste se izdrali na svoju prijateljicu: “Dosta više toga! Promeni ploču!” jer sada razumete da samo treba da mirno pređete preko te uvodne fraze, kao preko naslova koji vam se ne sviđa ali ne znači da je film loš. Umesto da se fokusirate na izbor reči, pokušajte da prepoznate emociju koja leži u pozadini i obratite se njoj jer je takođe istina i da ne znate šta je vaša prijateljica sve prošla i koliko joj je to bolno bilo. To ne znate, čak iako znate celu priču.
Sa koje god da ste strane, sledeći put kad se vidite postavite se sasvim drugačije i dajte sebi priliku da stvarno komunicirate. Od srca srcu. Ne od glave glavi. To ne daje rezultate. Isprobano.
Kad isključite um koji voli da objašnjava, analizira i pronalazi rešenja, i koji služi da budemo sve pametnije i pametnije i kad mu apsolutno ne dozvolimo da se u ovom razgovoru umeša, šta nam ostaje? Komunikacija od srca srcu. Ostaje nam da razgovaramo osećanjima. Da zaronimo u dubinu i da pričamo na ženski način, o tome kako se osećamo, a ne o tome zašto se tako osećamo i šta treba preduzeti da bi se to promenilo. Kad stavimo akcenat na kako, spontano ćemo doći do svih ostalih odgovora.
Važno je prepoznati umor. Ovu priču priča umorna osoba. Umor traži samo jedno – da se odmori. Zato su saveti tipa “Probaj, uradi, idi, proveri” iritirajući. Ne treba ni sa kim više da se savetuje, ne treba da se ustanovi šta je od toga objektivna istina a šta se samo čini da je tako, neće je ohrabriti priče onih koji su uspeli iako je izgledalo nemoguće. Sve što je potrebno je dozvola za odmor.
Najbolja ideja za one koje su probale sve i ništa im nije pomoglo je da ne moraju više ništa da probaju, da je sasvim OK da daju sebi vremena da rade nešto što vole.
Fenomenalna pitanja su: Šta najviše voliš da radiš? Šta nisi dugo radila što baš baš voliš? Šta si volela kao dete? O čemu si maštala?
Najbolji način da se izmestimo iz svojih priča sa kojima smo se srodile NIJE da ih presečemo i odbacimo, niti da ih argumentujemo i objašnjavamo drugima, a onda da zahtevamo da oni razumeju sve slojeve i šta mi zapravo želimo da izrazimo. Najbolji način da se izmestimo iz svojih priča JE da se fokusiramo na nešto drugo. Na nešto što volimo, u čemu uživamo i što će automatski stvoriti u nama dobar osećaj.
Kad dobar osećaj počne da dominira, vratiće se snaga i vera da se sve može promeniti, jer će to postati neko drugo vreme, neka druga sadašnjost. Sve što treba da se desi je da izađemo iz prošlosti gde nije bilo rešenja jer niko nije mogao da pomogne (što je apsolutno tačno i neosporivo) i uđemo u novu sadašnjost u kojoj je sve moguće.
Nekada nije moglo. Ali sada može. I do toga treba da dođemo same. U svom tempu. Iz stanja odmora i zadovoljstva.
Ako ste aktivan tip i razumete o čemu se radi, ali ne možete da zamislite sebe da pričate o nečemu i da onda samo tako sedite, spavate, odmarate se i čekate, bez konkretne aktivnosti, plana i rešenja za ovaj period, nabavite Srcodar. Upišite odluku da ćete se aktivno odmarati tako što ćete… (odlučite konkretno šta: spavati najmanje 8 sati, ići na plivanje, krenuti redovno u spa, početi da radite ono što volite, i sl.)
Ili umesto svih priča, poklonite Srcodar svojoj prijateljici i prenesite joj vrlo konkretnu poruku:
“Ti to možeš” ili “Odmori se” ili “Radi nešto što voliš.”
Sve može i sve je lako kad se razumemo. I kad ukapiramo šta nam ZAISTA treba.
No Comments