Zašto se mi, žene, žalimo onima koji ne mogu da nam pomognu

I kako da prepoznamo pravi način koji nam stvarno pomaže

1) Zato što je tu prijateljica koja nam pomaže

Povezuje nas isti problem. A pošto delimo isti problem – sve nam je jasno. Pitamo jedna drugu „kako je prošlo…“ (to pitanje pokazuje da smo upućene i da nam je stalo) ali već znamo da će reći „Grozno jer je i ovaj put…“. Posle tog razgovora nam je lakše. Osećamo se podržano. Ne tako usamljeno.

Zaključujemo da je sve što nam se dešava ipak nekako normalno. Normalno na nenormalan način. Ali i to je život!

2) Zato što verujemo da se svima dešava isto, da svi pate u braku

Ako malo bolje pogledamo oko nas su sve iste priče. Možda postoje neki detalji koji se razlikuju ali manje, više sve se to svodi na isto. Ako tvoj muž nije alkoholičar i/ili narkoman, onda je besposličar. Ako nije besposličar, onda te vara. Ako te ne vara, dosadan je i po ceo dan gleda TV. Ako ne gleda TV, zanima ga samo svoj biznis i nema vremena za porodicu. I tako dalje i tako dalje.

Zaključujemo da je takav bračni život i da su svi brakovi u suštini isti.

3) Zato što nismo svesne pravog problema ali osećamo da nešto nije u redu

Pravi problem je duboko sakriven od naše svesti. Prođu godine a da nemamo pojma šta se u stvari dešava. Rešavamo tekuće probleme koje vidimo i trudimo se, radimo na svom braku. Kad prepoznamo taj prestrašan problem on dobije svoje prestrašno ime: ja sam zlostavljana žena (na primer). U šoku smo. Pitamo se kako je to moguće. Sledeća faza je sramota. Zato i kad otkrijemo pravi problem nastavljamo da se pravimo da imamo iste one tekuće probleme i pričamo još žustrije o njima jer ne želimo da nas iko provali i onda sažaljeva.

Sad kad ima svoje ime zaključujemo da je problem prevelik i prestrašan i da za njega ne postoji rešenje. Da zapravo niko ne može da nam pomogne.

4) Zato što nismo spremne da se stvarno bavimo svojim problemom, pa se žalimo u prazno na neke gluposti koje nas u trenutku iziritiraju

Takva vrsta žaljenja funkcioniše kao ventil. Živimo svakodnevno u velikoj napetosti, budimo se napete, ležemo napete i sve nas non-stop nervira. Ali normalne smo žene, imamo svoje uloge kojih se držimo, fino smo vaspitane i ne dozvoljavamo da se to što nas stvarno muči vidi. Najviše što dopuštamo sebi je da se povremeno ispraznimo pred nasumičnom osobom i tako privremeno olakšamo konstatnu napetost.

Zaključujemo da je to sasvim dovoljno. Ne treba nam nikakvo rešenje. Ispraznile smo se i sad idemo dalje.

5) Zato što pozitivno gledamo na svoju negativnu prolaznu fazu

Pune smo optimizma jer jasno vidimo da se bračni život sastoji od faza. Kad je dobro – srećne smo, kad nije –i to je normalno. Bavimo se sobom i trudimo da ostanemo pozitivne. Žalimo se ponekad, da, ali samo da bismo pokazale koliko smo mi u stvari iznad problema.

Zaključujemo da smo superiorne i da ništa ne može da nas slomi. Koristimo ovu situaciju da pokažemo sebi i svetu koliko smo sjajne i velike osobe. Naravno, na vrlo skroman način.

6) Zato što je sasvim normalno da ponekad nešto istrpimo u braku

Verujemo da su u braku neophodni kompromisi jer ne može svako da ima baš sve što mu treba i što poželi. Držimo se onoga  “pa dobro, mogu malo ovde da istripim jer sa druge strane imam…“.  Uvek nešto merimo, i kad se žalimo zapravo pričamo same sa sobom jer tako lakše uviđamo šta imamo sa jedne strane, a nemamo sa druge. Nije da se stvarno žalimo, bar ne izgleda tako iz našeg ugla.

Zaključujemo da tim žaljenjem (ako već mora tako da se zove) rešavamo problem i da je to sasvim dovoljno.

7) Zato što nam treba ljubav i pažnja prijateljica i porodice

Ne možemo da pričamo sa svojim mužem jer to nije taj čovek za kojeg smo se udale. Sa ovim sa kojim živimo sad se ne može razgovarati jer uvek ispadne nešto naopako. Svaka naša dobra namera se nekako preokrene. Sva komunikacija se svodi na nesporazum. Ja španski, on kineski. Usamljene smo.

Zaključujemo da ne možemo da živimo bez ljubavi i da moramo da se nekome poverimo. Zato se poveravamo mami, sestri i najboljoj prijateljici koje pokušavaju da nas posavetuju najbolje što znaju.

8) Zato što se plašimo promene zvane razvod

Žalimo se uzgredno, samo kroz komentare jer znamo da ako se stvarno suočimo sa svim segmentima problema može da ispadne nerešiv sve dok smo u braku. Jedino oslobođenje je razvod. Ali to je užasno!

Zaključujemo da je rešenje duplo strašnije od problema, tako da ništa. Prolazimo kroz razne faze, malo tražimo pomoć od drugih, a malo ne. To je kao neka igra koju igramo sa sobom i drugima iz straha.

A gde je rešenje?

Dakle, ima SEDAM potencijalnih razloga zašto se žalimo onima koji ne mogu da nam pomognu jer iz različitih razloga ne želimo da se bavimo rešenjem.

Sve dok ne dođemo do osmog razloga da na braku može i treba da se radi. Svako od ovih pitanja ima svoje odgovore i svoja rešenja, naravno. Za početak, kad prepoznamo svoj uvežbani model ponašanja i svoje razloge zašto se žalimo u prazno taj model gubi svoju moć.

Sada možemo da odlučimo drugačije. Sada smo spremne da nađemo SVOJE SOPSTVENO REŠENJE.

Rešenja nisu za svaku od nas ista

To se najbolje vidi iz sedme kuće horoskopa koja nosi svoju priču o braku. Još je korisnije ako se uporede horoskopi bračnih partnera pa se pronađe planeta Donosilac rešenja.

Posao astrologa nije da nudi rešenje niti da savetuje klijentkinju šta da radi. Posao astrologa je da što bolje predoči simboliku planete Donosioca rešanja svojim klijentima kako bi one same prepoznale svoje rešenje.

Možda je najbolje rešenje – razvod

Osma kuća u horoskopu je razvod. To je kuća straha. Niko tu ne ulazi slaveći. Za ulazak u osmu kuću je potrebna velika hrabrost.

Astrolog ovde može puno da pomogne jer osma kuća priča svoju priču koja može biti izuzetno lepa i plodna. U nekim slučajevima žena uđe u brak samo da bi se razvela jer je to jedini način da oživi svoju osmu kuću. Naravno, ne radi to svesno i sa planom!

U suštini, osim za one žene kojima je osma kuća cilj, ideja je da se iz osme kuće što lakše, lepše i bezbolnije pređe u DEVETU. To je kuća koja priča o smislu života, o misiji osobe, i ako tako odluči, o drugom braku.

Kad uđemo u devetu kuću, sve što smo preživele nam izgleda smisleno. Sva naša iskustva koristimo kao kontrast za izgradnju novih.

Na kraju, iako ta reč „žalimo se“ ne zvuči lepo, nekad nam je stvarno potrebno da se požalimo nekoj bliskoj osobi kojoj verujemo. Ne možemo da uvek budemo pozitivne! I ne treba da potrebu da se požalimo nabrzaka osudimo kao negativnu jer se ne poklapa sa principima pozitivne psihologije!

Glavni dokaz da žaljenje nekome ko ne može da nam pomogne ima svoju funkciju je što se povremeno pretvori u predivan razgovor sa sestrom ili prijateljicom, koji nas još jače poveže.

Ljubav leži u osnovi svakog rešenja.

Ljubav se u tvom horoskopu vidi iz Venere, Meseca i vladara pete i sedme kuće. Moj najplemenitiji posao je da pronađem ljubav kao osnovu svih rešenja za bračne probleme i nedomice u tvom horoskopu, tad kad si spremna za to.

A do tada prijavi se na emailing listu da budeš u toku sa periodima koji su najpogodniji za rešavanje ljubavnih pitanja.